Home Intervju Intervju sa Marijom Divine Word

Intervju sa Marijom Divine Word

by Irena Marinković

Nju možete pratiti na youtube kanalu, možete je čuti dok vas u isto vreme dodirne u Dušu. Marija je suština i spoj suština, istine i osobenosti. U vremenu kada se svi mi pitamo gde smo izgubili identitet, ona odgovara nađimo se van svake prolaznosti. Dok smo je slušali kako govori bilo nam je jasno, da novo vreme zaista dolazi.

Link ka njenom kanalu ( kliknite ovde).

1. Od kuda interesovanje za posao kojim se bavite? 

Od kako znam za sebe, interesuje me ljudska sudbina. Šta se krije iza
svačije životne priče, razlozi zbog kojih ljudi ulaze u određene situacije,
kao i načini na koji se ophode prema sebi i drugima u različitim okolnostima.
Još u prvim razredima osnovne škole su me neke moje drugarice zvale:“Velika Mama!“.
Nekako sam uvek znala kome treba prići, koga muče problemi u porodici,
ko se bori sa samim sobom, ko će nešto postići u životu, a ko će se izgubiti
u beznađu sopstvenih misli. Ne mogu da kažem da sam svesno tražila mesto nekoga ko
može da vidi te spone između uzroka i posledice. To se, nekako, podrazumevalo.
Ali se sećam svoje želje da budem Isus. Mnogo puta sam se molila da preuzmem patnju
celog čovečanstva, samo da svima bude dobro. A onda su moji lični životni izazovi
postali dovoljno teški,te sam vrlo brzo zaboravila na tu plemenitu želju. To spada u
domen onoga:“pazi šta želiš, možda ti se i ostvari!“

Jedno vreme sam živela u ulozi žrtve.Svi su mi bili krivi. Zato što ne razumeju.
Zato što ne vide. Zato što su im prioriteti na „pogrešnom“ mestu. A nadasve zato,
što u svojim uverenjima ne prezaju od povređivanja drugih. Sa ovim poslednjim se
još uvek nisam uspela pomiriti. Pogotovo kad su te radnje svesne.

Kada sam dosegla svoje lično dno, odlučila sam da je vreme za promene. Zaista je
bilo DOSTA! NApravila sam reviziju sopstvenog života i došla do mnogih važnih spoznaja.
Rekla bih da je najvažnija bila da, ma koliko se trudili, nikoga ne možemo da menjamo.
Osim nas samih. Kako sam tada imala poprilično iskustva u ulozi žrtve, znala sam da sam
ja ta koja treba da se menja. Nimalo lak zadatak, jer sam u to vreme, itekako bila uslovljena
mišljenjem drugih. U isto vreme, sebe sam toliko dala drugima, da sam potpuno zaboravila
ko sam ja. Do te mere da nisam znala ni šta volim da jedem, radim, kako da se oblačim,
kako volim da provodim vreme… Tad je nastupilo vreme dubokog poniranja u
suštinu postojanja i osvešćivanja sopstvenog bića u ličnoj režiji. Kroz tu spoznaju,
bilo je bitno prepoznati šta je moje, a šta nametnuto od strane autoriteta u mom
životu. Nimalo lak poduhvat, ali vredan svakog truda!

Iako sam se na to putešestvije uputila potpuno intuitivno, rezultati su bili vidljivi.
Nedugo potom, ljudi iz moje neposredne blizine su hteli slične rezultate. I uvide.
Osvešćivanje.Oni su razlog zbog kojih sam morala ponovo proći kroz već pređeni put, da
mogu da osvestim korake neophodni za rezultate koje smo imali. Tako je sve počelo.
Mala druženja kroz radionice, testiranje moći sopstvenih misli, promena percepcije,
osluškivanje znakova kraj puta, njihovo prepoznavanje, te pravilno primenjivanje u datom
momentu. Od tada, moj život dobija neki novi smisao, gde osluškujem sebe i svoje
mesto u službi ljudima i traženju načina da to na najbolji način sprovedem u delo.

2. Da li je po narodnom verovanju- Karma zaista kazna ili tu ima nečeg drugog?

Karma je, kao i sve u životu, neutralna. Naš doživljaj iste je taj koji je karakteriše
kao dobru ili lošu. Iz sopstvenog iskustva mogu reći da me je „loša“ karma i naterala
da radim na sebi i budem ovo što jesam. Stoga sam joj neizmerno zahvalna. To potvrđuju
i istustva onih koji su bili spremni „lošu“ karmu prihvatiti kao lekciju, a zatim
nastavili dalje, oplemenjeni tim iskustvom. Mnogo je teže živeti u ulozi žrtve,nego skupiti
hrabrosti za dostojanstven život. Razlika je u tome što smo u ulozi žrtve uskraćeni za
ostvarenje sopstvenih potencijala, koja i jesmo došli da proživimo u ovom životu.
Suočavanjem sa karmičkim lekcijama, dovodimo sebe u poziciju gde smo mnogo bolje opremljeni
za konstruktivnu akciju koja će nas odvesti do željenog cilja. Kad uradimo neophodne
korake, tada je sva snaga našeg bića kod nas samih, te možemo sa njom raditi punim
kapacitetom. To je naš lični centar moći,koji nam dozvoljava manifestovanje mogućnosti
kojih drugačije ne bi bili svesni.

3. Točak ili krug života,…

„Išibali su me!“- najčešća priča današnjice. Ljudi vole da pričaju o svojim ranama od
početka do kraja vremena, ponovo i ponovo. Poput mantre. Samo što se u drugim kulturama
mantre koriste za afirmisanje nečeg dobrog.A šta nama donosi ponavljanje priča o teškim
iskustvima? Bole, naravno! Ali te rane jednom i zarastu, ako im dozvolimo! Ako se konstantno
vraćamo na to koliko nas je neko povredio, izdao, ranio, a to se u praksi dešava i
decenijama nakon samog dešavanja, mi ponovo otvaramo stare rane i gledamo sopstvenu krv
kako ponovo i ponovo teče iz njih. Takve situacije volim da uporedim sa smrtnim slučajem.
Pokojnik samo jednom ode sa ovog sveta. Samo jednom bude sahranjen. To je prirodno. Vraćajući
se na naša bolna iskustva, mi našeg unutrašnjeg pokojnika sahranjujemo iznova nebrojeno puta.
Takav način razmišljanja nas samo drži u „hrčkovom točku“ iz koga možemo izaći, ako odlučimo.
Dok mi živimo na taj način, bilo bi dobro da se podsetimo da oni koji su nas povredili
žive svoje živote drugačije. Dakle, mi tako ponovno povređujemo samo i isključivo sebe i one
koje najviše volimo.

Život je poput reke, zahteva kretanje. Od nas zavisi hoćemo li pratiti njen tok ili ćemo se
zavući u neki rukavac, boreći se da nas voda ne odnese.

4. Spoznaja sebe samoga- šta bi savetovali ljudima?

Svaki čovek je u svojoj suštini dobar! Delovanje iz te suštine je uvek prijatan, topao,
divan osećaj. Problem nastane kad nismo u njoj. Tad razum nadvlada sve prirodne zakone, te
sruši sve prepreke koje mu se nađu na putu. A to boli i povređuje. Trebamo upotrebiti Um
i svu njegovu mudrost, te pustiti da nas vodi u te naše divne dubine. Znaćemo da smo stigli
do cilja kad prepoznamo sebe u svemu. Kad shvatimo da smo svi Jedno. I kad uvidimo koliko je
bitno delovanje svih nas, kao pojedinaca, na celo čovečanstvo.

5. Koliko je čovek uslovljen darom, a koliko radom na sebi?

Život je obilje, u svim svojim oblicima. I on se razvija, raste, nadograđuje. Tako svako od
nas ima svoj talenat ili talente, koje smo doneli na ovaj svet, njemu da ga damo. Kao što
sve traži ljubav, pažnju, posvećenosti, upornost, trud, tako i talenti ne znače ništa bez njihove
svesne manifestacije kroz rad, red, disciplinu i deljenje. Mnogi danas nisu ni svesni svojih
talenata, jer se nikad nisu usudili da se istraže.

6. Intuicija- šta je to?

Intuicija je govor naše Duše, naše suštine. Malo je nespretno zvati našu Dušu onim
„nesvesnim“ delom nas, kad je ona upravo ta koja zna sve od našeg nastanka, zna sve o drugima,
o svemu. I tu je da nas usmeri ka pravom putu. Možda je ovde bitno naglasiti da Duša nije deo nas,
već smo mi tek mali deo nje, manifestovan kroz fizikalnost.

7. Koliko je potrebno čoveku da sebe reprogramira?

Postoje životni ciklusi, tj određeno vreme koje je potrebno da se nešto postigne. Naučnici
su izmerili da je čestici, na koju usmerimo punu pažnju, počinje da vibrira nakon šezdeset i
devet sekundi. Dakle, toliko našeg fokusa je potrebno za pokretanje energije. Sad, kad znamo
tu informaciju, koliko nas je sposobno da toliko sekundi drži fokus na jednoj misli, bez
da one odlutaju? Sad je jasnije zašto je nekome potrebno manje, a nekome više vremena da
prihvate nove obrasce, kao navike. Stoga bih rekla da je neko optimalno vreme bar dvadeset
minuta dnevne posvećenosti u trajanju od četrdeset dana. Naravno,ovo ne može biti primenjeno
na sve, jer je opšte poznato da nisu svi ljudi na istom spoznajnom putu…

8. Koncentracija, fokus, kreacija…

Za mene je život ljubav, a ljubav sloboda. Sloboda da budeš ono što jesi, da radiš ono što
voliš, da se okružiš onima koje voliš. Da tu ljubav deliš sa ljudima koji žive isto kao i ti.
Ali o takvom životu možemo pričati kad većina prodre u tu svoju divnu suštinu i počne da
živi lepotu sopstvenog bića.
Ja sam neko ko oseti tu suštinu. Drugog bića, situacije, dešavanja, promena. Kako sam kod
sebe osvešćivala svoje i nametnuto,te iz sopstsvene prošlosti izvlačila lekcije, povezivala
se sa sopstvnim korenima, tako volim da istražujem i život, sam po sebi. Sve te slojeve koji
nas spajaju nevidljivim ili manje vidljivim nitima, volim da prepoznajem i povezujem sa onima
kojima prijaju. Koji joj pripadaju. Izuzetno je bitno da znamo ko smo, kao individue, kao
Duše koje imaju svoj zadatak ovde, kao zajednice kojoj pripadamo, kao delu čovečanstva koji
jesmo.Kada to spoznamo, znamo ko smo, zašto smo tu, šta sada treba da radimo i kuda smo se
zaputili. Na mikro i makro nivou. Moja divna prijateljica me je nazvala Terapeutom Duše
visoke frekvencije. Moje parče Neba u ovoj priči je da pomognem pojedincu da dođu do svoje
suštine, te žive iz svog balansa, svog centra moći, kroz razgovor, tehnike divinacije,
praktikovanje šamanskih rituala, povezivanje sa Arhetipom Staroslovenskih bogova, tehnike
isceljenja…Sve što radim ide u istom smeru- osvešćivanja pojedinca zarad najveće dobrobiti
svih. Zamislite svet gde je svaki pojedinac već na tom mestu. Možete li da zamislite kako
bi nam tada život izgledao?

9. Da li se sudbina može primeniti?

Moje mišljenje je da neke lekcije ne možemo, ali i ne trebamo zaobići. Mi nismo došli u
Raj, gde je sve savršeno i divno, već na planetu gde postoje veliki izazovi, koji podrazumevaju
pronalaženje zlatne sredine. Na ličnom planu, to bi značilo pomiriti se sa svojim krajnostima,
te pronaći središnju tačku u nama, koja je upravo ona tačka naše najveće snage. Ona predstavlja
i jedinstvo svega u svemu. Upravo za to nam i služe te životne lekcije kroz koje prolazimo,
da nas navedu da nađemo taj naš balans i iz njega živimo. Takođe, mislim da sudbina jeste
promenljiva, pogotovo u slučaju gde je dobrobit čovečanstva stavljen ispred naše lične.
Posebno kad je pojedinac svestan svoje uloge u takvom sistemu delovanja.

10. Šta je najčešći problem vaših klijenata?

Strah, te nesvesti o sebi. Možda je najbolje reći strah od otkrivanja sebe. Samim tim,
sve manji kriterijumi pri odabiru kvaliteta života, te zadovoljavanje trivijalnim stvarima.
Lično mi je posebno interesantno koliko kvalitetni ljudi ne vide sebe kao takve, dok oni koji
su skloni velikom „egovanju“ vide, dok oko sebe seju tugu, bol, očaj. Mnogi koji su rođeni
svesniji, smatraju i druge istima, te im je potrebno mnogo vremena da shvate svoju različitost
i ulogu koju ono nosi sa sobom.

11. Vaša poruka za čitatelje,…

Osvestite tu ljubav koju nosimo duboko urezanu u naš dnk kod. Budite najbolja verzija sebe,
živite svoj maksimum! A drugima budite pružena ruka pomoći, umesto lekcije koju će zvati karmom!

  • Još jednom hvala Mariji na izdvojenom vremenu. Bilo je divno družiti se sa tobom, dok smo stvarale ovaj kreativni priručnik odnosno intervju. Irena Marinković

You may also like

Ostavi komentar