Planina Zlatibor po svom izgledu je samo bleda senka onoga kako je nekada izgledao. Zlatni bor po kojem je dobio ime, kao svojevrsni sinonim Zlatibora je samo običan relikt prošlosti. Kao zamena za gustu Borovu šumu i proplanke došao je kompleks zgrada i apartmana. Starinske vile izuzetnih arhitektonskih kvaliteta ustupaju mesto zgradama koje treba da obezbede ubrzani priliv novca. Šta nam drugo preostaje nego da zaključimo kako je Zlatibor postao klasičan poligon za pranje novca.
U proteklih 30. godina krenuo je ubrzan razvoj Zlatibora gde je on počeo vremenom da poprima konture grada. Tu se uočava tendencija ka spajanju Čajetine i Zlatibora kako bi u budućnosti postali jedno mesto. Taj projekat ima jasan cilj da Zlatibor pretvori u ključno mesto zapadne Srbije, u svojevrsnog lidera tog dela regiona.
Svi oni potencijali koji krase njegov položaj zanemareni su, ili se pominju samo tokom predizborne kampanje. Često smo mogli da čujemo kako politički lideri uzimaju kneza Miloša za uzora. Kako planiraju svojim projektima da ostanu upamćeni kao neko ko je od Zlatibora napravio lidera. Taj nepismeni knez, svinjar i govedar kako mi imamo često običaj da kažemo, pežorativno se izražavajući o našem vladaru, proslavio je Zlatibor duž zapadne Evrope njegovim krucijalnim resursima. Naime, on je kao prioritet postavio stočarstvo, pošto položaj Zlatibora je idealan za uzgajanje stoke. Naša stoka, prevashodno svinje, postale su jedan od primarnih izvoznih artikala u Evropu. O njihovom kvalitetu toliko se pričalo, da je on ozbiljno pretio da ugrozi do tada neprikosnovene svinje iz Ugarske i preuzme primat pri distribuciji stočnih proizvoda.
To se slobodno može nazvati domaćinska ekonomija za razliku od ovoga što se danas uzima za parametar ekonomije.
Umesto da unapređuje svoje potencijale, razvija farme i zadruge koje su nekada krasile predele Zlatibora, današnja vlast se trudi da obezbedi što veći broj stambenih objekata kako bi što veći broj turista došao na Zlatibor i ostavio novac. Pritom ne razmišljajući da li je narušena prostorno- ambijentalna celina, da li toliki kapaciteti odgovaraju potrebama turista? Logično, u ovom trenutku rezonuju da je najlakše inkasirati novac u budžet izgradnjom nekretnina.
Stiče se utisak, da ljudi koji tu žive svesno rade na tome da upropaste ono što su nasledili, nijednog trenutka ne razmišljajući o posledicama. Njegov izgled već sada, nimalo ne podseća na planinu. Vazdušna banja, kako se često kolokvijalno naziva, postepeno izumire gde mi kao svedoci tog nestajanja ne možemo ništa da promenimo. Možemo samo da posmatramo sa strane, kako turisti na našem Zlatiboru, umesto da uživaju u specijalitetima tog kraja, zadovoljavaju se hranom iz Argentine i Španije. Jedino polažem nadu da ekspanzija divlje gradnje se neće širiti dalje prema kulturnim i prirodnim bogatstvima kao što su Dobroselica, Stopića pećina ili Gostiljski vodopadi jer bi to definitivno izazvalo katastrofu nesagledivih razmera.
Matija Mićić Bućić