Vera vs Religija, i ne, nećemo objašnjavati, samo ćemo se osvrnuti onako usput ali logično. Kada je religija zauzela mesto u moždanim korama mnogih imala je i pretendovala je ka tome da postane srca miljenica. Iako se olako prihvatila posla uskraćivanja nekih ljudskih prava, data joj je mogućnost iz raznih centara da to i uradi.
Pošto nisu svi narodi selektivnog pamćenja, neki su dobro upamtili šta je bilo pre religija. Naravno pre religija, beše obožavanje i verovanje u neke sile koje behu izvan ljudskog vidokruga. Te sile ili ti Bogovi behu delovali, a te nepisane norme bejaše dovoljne da narod veruje i sa uverenjem živi.
Ne sumnjivo neki od roda ljudskoga imaše privilegija i dobijaše razne informacije. Tako je točak života uvek živ i zaista se ipak okreće. Božanska vertikala nije se nalazila u religiji već u veri, uverenje kreira a namerom demonstrira.
Religija je htela nešto više i nešto mnogo drugčije, htela je da prisvoji ljude onako za sebe. Vešto koketiranje sa verom je zapravo donelo podelu među ljudima koji su do tada bili spremni da sve urade zajedno. I kako to obično biva kada se crv sumnje uvuče, a podela preti da preuzme vođstvo,… Narod je krenuo da se predvajanjem identifikuje se nečim što mu nije bilo poznato.
Dobili smo razne religije, podreligije, kvazi religije, verske fanatike, verske sekte,… Dobili smo sve ono što je narodu zapravo bilo potrebno. Mnogi su tražili sebe u svemu ponuđenom ali su osećali slabost uverenja u onome što im je ponuđeno. Tada su rešili da to što ne dobijaju , sami kreiraju.
U moderno vreme, mnogi bi zagovornici neke nove religije verovatno imali pravo da naprave paradu ponosa i demonstriraju svoja uverenja. Tada u to vreme oni su jednostavno dobili mogućnost da deluju van očiju tadašnjeg sveta.
Zašto se mnogi zaklinjući se nad Biblijom, odvaže da prevare? Smatraju li da Bog ima toliko volje snage i razumevanja da oprosti. Bog je milostiv, on daje, on uzima, on je nepravedno pravičan, on je pravično nepravedan, … Ja ne verujem, ja sam ateista. Ja tražim dokaz, ja sam gnostik. Ja sam filozof, verujem u prirodni poredak i nebesko mnjenje.
Ako je sve to tako zašto smo spremni da pod okriljem simbola pripadnemo nekom ili nekoj organizaciji? Zar krst kao verski simbol ne veliča predmet koji je ubio Sina Božijeg. Zar mi nismo ti koji pod uverenjem na slavi, jedemo telo Sina i ispijamo mu krv. Da se smiluju svi Sveti i da nam bude volja Božja. Šta je to ako nije ritual? Pomažu li ti rituali?
I ne nismo mi neki koji su protiv religije. Samo se vešto pitamo šta bi mi da nje nije? Da li je bolja Vera ili Religija?
Verom su i gore pomerali, po Veri vašoj neka vam bude. Po Veri njinoj neka vam sude. Ako stanemo i preispitamo sebe, shvatićemo da smo sve što smo postigli, učinili, pomogli, da li ili,… sve to uradili smo sa Verom.
Veruj rode dok se lomi i grmi na horizontima veruj onda i kada se snaga iz grudi otima,… Veruj jer ona ujedinjuje pokolenja i ona koja bejahu i oni koje Bog za dolazak sprema.
Besmrtan sam. Moja besmrtnost je nužna jednom činjenicom da Bog neće hteti da zauvek ugasi plamen ljubavi koji se zapalio za njega u mom srcu.,reče Fjodor Dostojevski
Neke iluzije postoje da bi se proniklo u suštinu duše, duša nije ništa drugo no skup delovanja rase tvoje. Ako dovoljno otvorimo srce, isključimo razum vera postaje ono što je spremno da daruje razlog za život svakom.
Irena Marinković