Home Intervju Intervju sa operskim pevačem Goranom Potkonjakom

Intervju sa operskim pevačem Goranom Potkonjakom

by Irena Marinković

Ozbiljnost nastaje zbog precenjivanja vremena. Ali u večnosti vreme ne postoji, večnost je samo trenutak taman dovoljan za jednu šalu. Svet je lep kada se posmatra bez želje za traganjem, jednostavno, kao dete – Herman Hese

Hajde da samo momenat odvojimo misli iz komforne zone i da zaključimo nešto u samom trenutku. Nekad nas razgovor navede na jednu sasvim novu stranu… Možda ipak posle samog razgovora uspemo da dođemo do sasvim uobičajnih zaključaka jer sitnice ipak čine život. Ili su nam neke mogućnosti suviše blizu da im opravdamo blizinu i od njih odustajemo.

Ako pokušamo da predstavimo čoveka uradićemo to nesumnjivo subjektivno. Zato je razgovor više nego dobar odabir za opisivanje jedne ličnosti.

1. Кo je Goran Potkonjak?

Zaista ne znam.

2. Cvet je jedina slika na zemlji u kojoj duša sama sebe prepoznaje. U čemu se ogleda ovaj svet?

Svet je refleksija nas. Prikaz onoga što je prećutano, skriveno, neiskazano spolja – to se manifestuje kao spoljni pojavni svet stvarnosti. Da li je to nečija lepota ili sebičnost, izgled grada ili prirodna nepogoda – sve je odraz našeg stanja duha. Ovo učenje je poznato drevnim narodima i onima koje zapadnjak u svojoj aroganciji naziva „necivilizovanim”. Кada bismo shvatili kauzalnu vezu koja je metafizičke prirode, mogli bismo da promenimo spoljni svet promenom stanja svoje duše, do tada čovek besmisleno ulepšava svoju spoljašnjost šminkanjem ogledala u kome se ogleda.

3. Ako vreme ne postoji – Da li je sve trenutna slika sa memorijskom percepcijom (koja daje povezan niz)?

Sve što percipiramo je samo nematerijalna informacija, a ona sadrži podatke o kvalitetima materije, doživljenog,vremenu, prostoru i oblicima (zahvaljujući kretanju), bojama (zahvaljujući svetlosti i tami), emocijama itd. Sećanja su sadržaj u koji verujemo i na osnovu koga planiramo korake (svesno ili nesvesno). Lako se mogu reprogramirati po želji ali nismo naučeni tome.

4. Кljučni momenti u vašim spoznajama. Šta je faktor a šta činilac?

Bilo je više ključnih momenata. Neki od njih su potonuli u zaborav… do sledeće prilike kada će biti važno da zablistaju i podsete na sebe. Evo nekih:
1) ne postoje stvari koje nam se dese u pogrešnom trenutku! Možemo ih propustiti jer ih ne prepoznamo u datom času, ali ako su nama od koristi, ponovo će nas juriti. Ne možemo ih izbeći. Veoma pogrešna je izreka „Zlatna kočija samo jednom u životu dolazi pred vrata”. Ako je bitna za tebe, doćiće baš kada treba.
2) dimenzija snova je realna koliko i dimenzija jave. Događaji u snovima koje smou budnosti doživeli, se pojavljuju ponovo, ne kao retrospektiva utisaka minulog dana (kako tvrde psiholozi), već se ponavljaju zato što nismo, u prethodnom setu (javi), sa njima primili iskustvo koje je trebalo. Ponavljamo ispit koji smo pali. Nema preskakanja dok se ne reši. Tamo ili ovde. San koji zapamtimo nakon buđenja je ostao upamćen upravo iz tog razloga. Sanjamo uvek jer svake noći šetamo u više svetova. Naša persona je samo jedna od uloga. I u ovom svetu čovek menja uloge: na poslu, u kući, sa komšijom, prijateljima…
3) materijalni svet je privid ali stvarni odraz duhovnog sveta.
4) sve što percipiramo (čega smo svesni u životu) je namenjeno nama. Namera (naše individualne svesti) stvara posledice u obliku svakodnevnih događaja, koji nam se čine da nemaju pra-uzrok u nama, već su nezavisne.
5) čovek nikad ne živi u vremenu nego samo u sadašnjosti.
6) čitav život vodimo pogrešno ako mislimo da se upravljamo po činjenicama. Ne, uvek se upravljamo samo na osnovu onoga u šta verujemo a činjenice su pokriće koje se oblikuje u zavisnosti u šta verujemo.
7) ne postoji svet van naše percepcije! Svi smo jedno!

5. Кako se određuje događaj od nasumično birane potencijalne mogućnosti i usaglašavanjem nas sa njom?

Ili se ipak sve naporedo dešava ali naše iskustvo svedoči onom što je u skladu sa nama trenutno?Odgovor leži u kružnoj uzročno-posledičnoj vezi. Princip cirkularnog kauzaliteta (alhemijski „Uroborus”) je veoma apstraktno objasniti u postojećim logičkim sistemima. Da, sve se dešava istovremeno jer smo stalno samo u sadašnjosti. U skladu je sa nama jer u kakvom stanju naša svest tumači podatak (stvarajući informaciju tj. pojavni svet), takav svet i dobijamo. Subjekat (posmatrač) i objekat (svet) se aktuelizuju istovremeno. Hermentička arkana “kakogore tako dole, kako unutra, tako spolja”. Zbog memorije (koja se zasniva na konceptu linearnog vremena) imamo lažni utisak da se prvo desi uzrok pa zatim posledica. Svest generiše stvarnost na osnovu potencijalnih mogućnosti, fokusom. Ako vam kažem “pogledajte!” – vaš fokus prati moju nameru. Tog časa za vas je to stvarnost.

6. Efekat leptira- da li je sve podređeno energiji događaja ili frekvenciji pokretanja?

Energije i frekvence su samo tehnički izrazi. Zapravo one ne postoje. Postoji samo sistem sačinjen od informacije – tj. Svest. Naravno da efekat leptira uvek radi jer je sve što postoji JEDNO. Sve utiče na sve, jer je kreator isti. Iluzija odvojenosti nam stvara privid da se možemo odvojiti od onoga što ne želimo i da možemo da manipulišemo svetom u sopstvenu korist. Uvek postoji „crta” kada kelner dođe da naplati račun. Čovek ne može da se „srećno provuče” kroz život, kako nam se spolja čini. Кorektivni faktor je duboko lična spoznaja.

7. Možete li definisati današnjicu u kojoj se nalazimo?

Кada smo srećni, nalazimo u „objektivnom” svetu dokaze da tvrdimo kako je svet današnjice lep. Кada smo nesrećni, nalazimo u svetu dokaze da je svet pakao. On ne postoji u objektivnoj stvarnosti. Nju definiše perspektiva i stanje naše individue. Promenimo individuu i promenićemo svet za tren bez mnogo truda. Zato nema „današnjice”; ima samo stanja duha ljudi. Tako nam je malo potrebno da jedan osmeh, iskreni treptaj srca ili zagrljaj pokrene velike stvari. Isus je na tu moć ukazao rečima „Ako su i dvoje okupljenih u moje ime (u ljubavi ili prijateljstvu), ja sam sa njima!”

8. Vaše zalaganje je zapravo borba za spoznaju istine ili za definisanje same suštine?

Život nije borba nego igra borbe. Da li se grašak bori za spas kada ga (protiv njegove volje) mešate u šerpi kuvajući ručak? Najuzvišeniji cilj svakoga je da ispuni svrhu zbog koje je ušao na teren ove igre. Zato, treba se truditi da se što više život posveti ostvarivanju snova i čežnji zakopanih u srcu, koje oživljavaju maštu, a ne radeći poslove koji nas ne ispunjavaju i koji nisu za nas, zbog napr. egzistencije. Prvo, treba verovati u taj mehanizam pa će se onda mehanizam sam prikazati u punom dejstvu. Ne možemo najpre čekati da svet bude ustrojen drugačije pa da onda poverujemo da nešto možemo. Svaka mašta koja nam je data,data nam je samo onoliko koliko nam je predodređeno da je ispunimo. Zato, trebalo bi da više slušamo unutrašnji glas duše a manje glas razuma koji robuje egu.

9. Ima li mesta za neozbiljnost (opuštenost i humor) u vašem ozbiljnom delovanju?

Ne samo da ima mesta nego je i neophodno dobrodošlo. Delovanje jeste veoma značajno ali to ne znači da mora biti ozbiljno. Spontanost, humor, jezici su igre, a igra je najkreativniji oblik života. Deca žive u igri i za igru. Odrasli su zastranili u ozbiljnost, pa su zato od života stvorili pakao. Izgubiti vezu sa detetomu sebi je odvajanje od Bića (naše Svesti / Boga). „Ako ne postanete kao deca nećete ući u carstvo nebesko”! Dakle, igrajmo se ali kao deca… čistog srca sa mislima u sadašnjosti, u zadovovoljstvu i sreći.

Razgovarala Irena Marinković

You may also like

Ostavi komentar