Vajarstvo je jedan od najstarijih oblika umetnosti. Kako se odvijala evolucija ljudske civilizacije, tako je i ono napredovalo. Korišćeni su kompleksniji alati i materijali. U periodu renesanse nastala su čuvena umetnička dela, pod rukama istaknutih umetnika – Mikelanđela, Donatela, Berninija i ostalih. Danas je odlazak na kurs vajarstva veoma popularan hobi, koji omogućava ljudima da iskažu svoja osećanja na trodimenzionalan i kreativan način.
Pored umetničkog izražavanja, skulputure se često koriste u komercijalne svrhe. Gradovi se odlučuju za izradu ili dozvoljavaju da ilegalno postavljene statue ostanu na svom mestu kako bi privukli turiste. Odlučite sami da li su sledećih 10 najčudnijih statua na svetu umetnost ili ciljana namera za privlačenje turista.
1. Čovek i bebe
Frogner Park u Oslu je prelepo mesto. Ispunjen je velikim brojem statua koje verno prikazuju lepotu i gracioznost ljudske anatomije na način koji se mora videti. Takođe, ovom statuom golog muškarca koji razbacuje bebe oko sebe.
Šta se ovde zapravo dešava? Da li je ovo nekakva simbolika? Ili još gore, da li prikazuje istiniti događaj? Da li je ovo olimpijska disciplina, pa je ovaj čovek osvojio zlato za Norvešku?
Zapravo, ova zaprešaćujuća statua prikazuje četiri duha u obliku beba koji napadaju čoveka. Možda ga samo napadaju tri duha u njegovoj svakodnevici, ko zna.
2. Čovek i deca
Ne, ovo nije članak o statuama koje se loše završavaju po decu, obećavamo. Ova fontana izgleda prilično normalno dok je gledate iz daleka. Međutim, kada se priđe izbliza, scena se menja.
Na vrhu fontane se nalazi ova statua čoveka koji jede decu. Čisto ako niste shvatili o čemu se radi, umetnik je nazvao statuu Jedač dece. Zašto? Namera je izgubljena tokom vremena. Umetnik se svakako svojski potrudio.
3. Konji u trku
Ovo je najveća skulputra konja na svetu. Ove bronzane statue su čak veće od konja u stvarnosti, iako se to baš i ne može uočiti sa fotografija. Imaju specijalno izrađene fontane koje čine da izgledaju kao da su u galopu kroz vodu. Da li vam se više sviđa muzička fontana ili ovakvo umetničko delo?
4. Spomenik ženskoj tašni
Ova čudnovata, ali intrigantna skulptura je prvi put predstavljena na izložbi u Italiji pod nazivom Misli. Prostor. Dijalog između prirode i mašte. Ne znamo koliko se uklapa u temu izložbe, ali mislimo da veoma dobro očarava svakodnevicu žena i borbu sa njihovim tašnama.
5. Uvrnuti pištolj
Ova skulputra je delo Karla Fredrika na kraju 1980. godine, kao uspomena na Džona Lenona koji je upucan iste godine.
6. Čovek moljac
Jedan gradić u Americi je odlučio da na svoj gradski trg postavi, umesto statue nekog bišveg predsednika, čudovište koje kao da dolazi pravo iz nekog horor filma ili nastavka Godzile.
Zapravo, reč je o čoveku moljcu, mitskom stvorenju koje je živelo u napuštenoj fabrici dinamita i koje grad povezuje sa kletvom starom 100 godina. Koji je bolji način da se slavi folklor grada od podizanje statue visoke 3.5 metra napravljene od crvenih očiju i ubistva.
7. Deda mraz koji drži?
Roterdam je poznat po umetničkim egzibicijama. Pre nekoliko godina je jedan umetnik postavio toalet na sred ulice koji je spolja izgledao kao ogledalo sa svih strana, a unutar njega je bilo moguće videti sve oko sebe. Naziv dela? Ne propustite sekund.
Ali, ne govorimo sada o tome, tema u Roterdamu je ovaj Deda mraz. Iz daljine pomislite Jao vidi, deda mraz drži sladoled a onda dok se približavate pravite grimase dok pokušavate da provalite o čemu se radi.
A o čemu se radi? Ovaj deda mraz drži božićnu jelku! Da, zvaničnici grada misle da je ovo savršen prikaz božićne jelke. A kako ga zovu stanovnici? Kabouter Buttplug, što bi se prevelo kao gnom čep za dupe.
Putnici
Ova serija skupltura koja je postavljena po ulicama Marseja je takođe predstavljena na više izložbi moderne umetnosti.
Ajkula sa neba
Iako ova skulptura na prvi pogled izgleda veoma čudno. Dobro, i na drugi. Ima značajnu simboliku. Podignuta je na 41. godišnjicu nuklearnog napada na Nagasaki. Skulptura predstavlja prelepo, a potencijalno smrtonosno oružje koje pada sa neba.
Statua Kafke
Zanimljiva teorija o nameri umetnika je da je statua referenca za Kafkino delo Opis jedne borbe, u kojem je glavni lik zavidio jednom putniku i popeo mu se na ramena kako bi video svet kroz drugačiju perspektivu. Kako je ušao u kožu drugog čoveka, njegova zavist ka nepoznatoj osobi je nestala, jer je otkrio da svako ima svoj teret.
Bonus
Za kraj, ostavljamo jednu statuu koja krasi jedno malo mesto u Srbiji. Statua Rokija Balboe je podignuta u Žitištu kao simbol konstantne borbe u kojoj nema predaje. O celoj priči je snimljen i dokumentarac.
Dragan Antić
(izvor Kafenisanje)